Будући да хералдика, наука о грбовима, спада у отмени реликт традиције, чињеница да у ери интернета доживљава праву ренесансу делује прилично апсурдно. Али само на први поглед.
Од витешког грба до жига на Фејсбуку
Reply
Хералдика Стојана Новаковићa
Стојан Новаковић
У обимном и разгранатом опусу Стојана Новаковића један мали одељак посвећен је и хералдици. У српској науци о грбовима, међутим, овај Новаковићев прилог један је од њених носећих стубова. У много чему и данас непревазиђена, студија Стојана Новаковића Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности објављена је 1884. године у Годишњици Николе Чупића бр. VI, а прештампана читав век касније 1982. у књизи његових изабраних радова Историја и традиција, уз детаљне допуне и објашњења Симе Ћирковића, која осветљавају многа затамњена места наше хералдике.
Христофор Жефаровић
Први писац у србској књижевности XVIII века који је издао своју књигу био је Христофор Жефаровић. Изгледа да је био родом из јужне Македоније, из грчке или цинцарске породице, потписивао се разно: Жефаровић, 3ефаровиh, Зефаров и Зефар.
Био је јеромонах и цртач, »илирико-расијански обшчи зограф«, како се сам потписивао, и радио је и са црквеним књигама и утварима. 1741. био је у Бечу, 1745. до 1746. ишао је на хаџилук у Јерусалим, 1750. као штампарски стручњак радио је у Бечу да се набави србска штампарија.
Continue reading
Мистерија краљеве тетоваже
Краљ Александар Карађорђевић, убијен у атентату у Марсељу 1934, имао је преко груди истетовираног великог крунисаног орла, по изгледу најсличнијег германским хералдичким мотивима који су красили пруске племићке грбове.
Дан државне заставе Руске Федерације
22. август 2012. Русија данас обележава Дан националне заставе. Руска Тробојка је стара већ више од 300 година. Национална застава се појавила у Русији на прекретници XVII-XVIII века, у доба формирања Русије као моћне државе.