Пише: Бранко Тодоровић, члан ДСГ “Милош Обилић”
Христос васкрсе Грбоношче!
Уз најрадоснији Празник
Reply
Уфенбахов грбовник – прилог за проучавање хералдике јужнословенских земаља
Пише: Члан ДСГ “Милош Обилић” Бранко Тодоровић
О ПОВЕСТИ РУКОПИСА
Овај средњовековни хералдички зборник, назван по једном од својих власника, Захарију Конраду фон Уфенбаху (1683-1734), припада такозваној Бодензе групи немачких грбовника, [1] и један је од њених најстаријих чланова.
Време настанка овог грбовника смешта се у период између последњих година XIV и првих деценија XV века. Мишљења научника који су се бавили његовим проучавањем се међусобно разликују, али су више мање у сагласности са мишљењем немачког историчара Вернера Паравицинија који време настанка овог рукописа датира у период између 1390. и 1410. године. [2]
Хералдика Обреновића (Од псеудохералдизма до савремене европске хералдике)
Кнез Милош Обреновић (Всеволд Гуљевич, Војни музеј у Београду)
Током владавине цара Душана Силног, у Србији почињу да се утврђују неки хералдички обичаји. Тај процес је ишао брже у западним српским земљама, а мало спорије и непотпуније на истоку државе. Било како било, семе које је тада посејано, временом је никло у снажно дрво српске хералдичке традиције које се до дан данас одржало, а развија се и даље…
Симболика грба Барање на застави Земунске гарде
Застава Земунске Народне Гарде у Војводини Српској
У српској обласној хералдици симболика једног броја земљаских грбова до данас је остала тајна, али укључивањем више научних дисциплина у истраживање симболике у српској обласној хералдици, почела су полако да се јављају објашњења симболике неких од грбова.
Страшни симбол спасења (O застави са мртвачком главом)
Уместо увода- Кратка повест о ратнику и његовој застави
Јаков Петрович Бакланов
Јаков Петрович Бакланов (1809-1873) био је генерал Донске војске и један од јунака Кавкаског ратa (1817-1864).
На Кавказу је командовао 20. и 17. Козачким пуком.
Горштаци кавкасци су га се толико бојали да су били убеђени да је повезан са нечистим силама па чак и са самим непомеником.
Међу собом,а због велике снаге, звали су га Бокљу-лав али и Даџал-ђаво.