Од грба Александра Македонског до грба Македоније

ПИШЕ: Сарадник ДСГ “Милош Обилић” Клемен Селовски

Македонија! Земља која је давала многе хероје и у којој су настале бројне приче о Филипу II и Александру Великом, чији су војни походи и војничке вештине одувек привлачили пажњу, како њихових савременика, тако и генерација будућих истраживача македонске повести. Међу онима који су се дивили Александру Великом били су и Август и Јулије Цезар. Кажу да је сам Август Цезар на свом штиту носио лик Александра [1]

yu6-grb-alУ више књига је написано, да је Александар Велики на предлог свог учитеља Аристотела стављао симболе на штитове својих војника како би изгледали страшнијима за противника, а у исто време подизали храброст међу војском. До почетка XVIII века писало се само да је Александар Велики стављао симболе на штитове својих војника, а касније су неки аутори почели одређивати симболе на њиховим штитовима. »Грб« Александра Великог је био описан као пропети лав. [2]

Continue reading

Хералдика на ТВ Коперникус

nenad_tv_kopernikusНа Велики Петак, 16.(29) априла 2016. године Господње, на првом каналу београдске локалне и кабловске телевизије ТВ К::ЦН Коперникус, испред Центра за Истраживање Православног Монархизма и Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, ће поново гостовати Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.

Continue reading

Уфенбахов грбовник – прилог за проучавање хералдике јужнословенских земаља

Пише: Члан ДСГ “Милош Обилић” Бранко Тодоровић

О ПОВЕСТИ РУКОПИСА

Ufenbahov grbovnik1Овај средњовековни хералдички зборник, назван по једном од својих власника, Захарију Конраду фон Уфенбаху (1683-1734), припада такозваној Бодензе групи немачких грбовника, [1] и један је од њених најстаријих чланова.

Време настанка овог грбовника смешта се у период између последњих година XIV и првих деценија XV века. Мишљења научника који су се бавили његовим проучавањем се међусобно разликују, али су више мање у сагласности са мишљењем немачког историчара Вернера Паравицинија који време настанка овог рукописа датира у период између 1390. и 1410. године. [2]

Continue reading

Хералдика Обреновића (Од псеудохералдизма до савремене европске хералдике)

Кнез Милош Обреновић (Всеволд Гуљевич, Војни музеј у Београду)

Кнез Милош Обреновић (Всеволд Гуљевич, Војни музеј у Београду)

Током владавине цара Душана Силног, у Србији почињу да се утврђују неки хералдички обичаји. Тај процес је ишао брже у западним српским земљама, а мало спорије и непотпуније на истоку државе. Било како било, семе које је тада посејано, временом је никло у снажно дрво српске хералдичке традиције које се до дан данас одржало, а развија се и даље…

Continue reading