Трећи миленијум и висински рекорди

За сада има осам јарбола, урачунат и телекомуникациони стуб у Северној Кореји, чија висина прелази 100 метара.Овоме је претходио 1. јул 1999. када је донета одлука да се у Мексику започне са пројектом промоције националних симбола у циљу развоја родољубивих осећања.

Реализација подизања значајног број спомен-јарбола била је за време мандата мексичког шефа државе Ернста Зедила (Ernesto Zedillo Ponce de León ’94-‘00).
Полазећи од тога да је размера мексичке заставе 4:7 декретом је утврђено да се на јарболима висине 50 метара вијоре заставе димензија 14,3╳25 метара, а биле су утврђене и мањи јарболи и заставе за школе, локалне месне заједници и остале локације од мањег значаја.
За подизање и спуштање застава са великих зарбола осмишљена је читава једна вексилолошка кореографија, јер у њој учествује пар десетина људи.
Највећи мексички јарбол се, природно – због доброг ветра, налази на обали Тихог океан у Енсенади на северо-западу земље. Висок је 102,3 метра
На другој страни планете у једној земљи започиње економски, грађевински, туристички и сваки другим бум – Уједињени Арапски Емирати. Шеик је једном од својих грађевинаца изнео запажање како у Мексику има један леп обичај градње спомен-јарбола. Пожелео је исто то и у свом Абу Дабију. Тако је настало предузеће Тrident support, специјализовани за градњу високих јарбола. Техника градње се заснима на коришћењу огромних дизалица које двадесетометарске сегменте нижу један изнад другог.

Ограничење у висини зависи само од огромних дизалица које су наменски прављене за потребе високоградње у УАЕ.

Године 2001. у Абу Дабију је изграђен јарбол 123 метра висине на којем се истиче застава димензија 20×40 метара.
Ове, у правом смислу речи – грађевине, су толико очаравајуће да је њихово умножавање незадржива од стране инвеститора. Цена није ни мало наивна, али то није разлог да се у сиромашним земљама обарају рекорди. У Душанбеу (Таџикистан) је 2011. године подигну 165 метара висок јарбол.   То је скоро дупло већа висина од јарбола (86 м) који је 1986. у Ванкуверу (Канада) поводом Експо изложбе.

Поред Таџикистана још само Азербејџан може да се похвали да је висински надмашио чувени телекомукациони стуб од 160 м у Серверној Кореји.

Овај телекомуникациони торањ, је одговор Пјонгјанга на сличан торањ који је у близини 38. паралеле односно непосредно уз легендарно село Панмунџон, подигла Влада у Сеулу. Дакле, Јужна тј.  Република Кореја је подигла велелепан торањ и на врху истакла своју препознатљиву заставу.  Одмах потом, и Народна Демократска Република Кореја диже, за пар метара, виши торањ и качи своју заставу.


Елем, главни град Азербејџана се зове Бакуу, а у преводу значи – ветар. Град на источној обали Каспијског језера је идеалан да се 2009. уз велику фешту подигне национална застава димензија 35х70 метара. Идеалност се огледа у ветровитости која омогућава да се том великог броја дана у години може јасно видети „отворен“ национални симбол. Неопходна је велика енергија ветра да развије платно тежине 350 килограма.


Туркменистан, комшија у региону, је 2008. у Ашхабаду изградио јарбол од 133 метара на који је истакао заставу димензија 35х52 метра.

Међутим, Туркменистанци су и раније показали да им није страна градња овако велелепних спомен-парк-тргова.

Тако ауторитативни вођа Сапармурат Атајевич Нијазов у националном парку Независности има подигнуту бисту у  склопу упечатљиве фонтане. Причу сам скренуо у овом правцу због једног, за нас из Србије, интересантног детаља – фигура извајаног петоглавог орла. Овај симбол се налази и на стандартној застави шефа државе.

Краљевина Јордан се од свих земаља издваја по томе што има чак два јарбола вишља од 100 метара. Године 2003. су у Аману и Акуаби су постављени и уговорени јарболи висине 127 и 132 м на који се истичу заставе димензија 30х60 м.

Авио акробација у Акуаби. У позадини јарбол са финијалом у облику златне круне.


Монтери у финијалу, на врху, након мукотрпног пентрања уз мердевине постављених унутар цилиндричног стуба. Успуњавајући ваздухопловне прописе, на круни се налази упозоравајући црвени фар.

Написао: Дарко Бабић
Извор: Оцило, број 6

Leave a Reply