Порекло и повест двоглавог орла губe се у дубинама немих миленијума,а ни познати писани извори из средњег века нам у потпуности не откривају најинтригантније етапе у развоју тог општепознатог симбола.
Мали хералдичари
Пре извесног времена наше Друштво је имало необично задовољство и част да пружи саветодавну помоћ госпођици Бојани Родић, учитељици из основне школе “Душко Радовић” са Новог Београда.
Continue reading
Интервју са Мирком Ј. Стојнићем
Орао Није птица певачица
Важи за једног од најбољих познавалаца хералдике (науке о грбовима) у Србији. Члан је Хералдичког друштва Србије „Бели орао” и Британског међународног удружења непрофесионалних хералдичара (професионалци су они које именује суверен или влада државе која има хералдичке институције). Оснивач је „Holiday Inn“ клуба у Лондону, а од 2000. године члан „Art Directors Club Serbia“, као и наш представник Фондације Жуков у Лондону. Оснивач је и члан УПИДИВ-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине).
О грбу Београдa
Пише: Марко Дражић, председник ДСГ “Милош Обилић”
“Од Косова бејах покорен исмаиљћанском народу, док не дође цар Персијанаца и Татара и њих разби, а мене из њихових руку Бог милошћу својом ослободи. Одатле, дакле, дошавши, нађох најлепше место, од давнина превелики град Београд, случајно разрушен и запустео, саздах га и посветих пресветој Богоматери.”
Повеља Београду Деспота Стефана Лазаревића.
Грб и застава Пријепоља
Пријепоље је одувек било у срцу, или макар, врло близу срца старих српских земаља. Најстарији помен овог града је из 1332. године код Гијома Адама. У списима Дубровачке републике помиње се 1343. године.