Стојан Новаковић

У обимном и разгранатом опусу Стојана Новаковића један мали одељак посвећен је и хералдици. У српској науци о грбовима, међутим, овај Новаковићев прилог један је од њених носећих стубова. У много чему и данас непревазиђена, студија Стојана Новаковића Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности објављена је 1884. године у Годишњици Николе Чупића бр. VI, а прештампана читав век касније 1982. у књизи његових изабраних радова Историја и традиција, уз детаљне допуне и објашњења Симе Ћирковића, која осветљавају многа затамњена места наше хералдике.

Continue reading →

Први писац у србској књижевности XVIII века који је издао своју књигу био је Христофор Жефаровић. Изгледа да је био родом из јужне Македоније, из грчке или цинцарске породице, потписивао се разно: Жефаровић, 3ефаровиh, Зефаров и Зефар.
Био је јеромонах и цртач, »илирико-расијански обшчи зограф«, како се сам потписивао, и радио је и са црквеним књигама и утварима. 1741. био је у Бечу, 1745. до 1746. ишао је на хаџилук у Јерусалим, 1750. као штампарски стручњак радио је у Бечу да се набави србска штампарија.

Continue reading →

Краљ Александар Карађорђевић, убијен у атентату у Марсељу 1934, имао је преко груди истетовираног великог крунисаног орла, по изгледу најсличнијег германским хералдичким мотивима који су красили пруске племићке грбове.

Continue reading →

Карађорђевић треће класе
Око 1900. Обреновићи су били тако утврђени, а Карађорђевићи тако заборављени да свет није знао ни где су, ни кога све има од њих, нити шта раде по туђини. Али 1900. краљ Александар Обреновић оженио се Драгом Машин, а 1903. је нестало Обреновића. Тада је неки заједљиви обреновићевац рекао:
“Карађорђевићи треба њој да пале свећу, иначе се никад не би вратили у Србију.”
Затим је објављено да нови краљ има троје деце, брата и синовца.

Continue reading →