Пише:
члан ДСГ “Милош Обилић”
Горан АНЂЕЛКОВИЋ
Печати и сфрагистичке ознаке XII и XIII века су у тесној вези са стварањем хералдичких правила и бележењем грбова франачких земаља. Зашто су интересантни печати норманских сељака, како и ко их користи? Покушаћемо да појаснимо повезаност времена и разлоге настанка, као и особеност печата норманских сељака.
На Велики Петак, 16.(29) априла 2016. године Господње, на првом каналу београдске локалне и кабловске телевизије ТВ К::ЦН Коперникус, испред Центра за Истраживање Православног Монархизма и Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, ће поново гостовати Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.
Кнез Милош Обреновић (Всеволд Гуљевич, Војни музеј у Београду)
Током владавине цара Душана Силног, у Србији почињу да се утврђују неки хералдички обичаји. Тај процес је ишао брже у западним српским земљама, а мало спорије и непотпуније на истоку државе. Било како било, семе које је тада посејано, временом је никло у снажно дрво српске хералдичке традиције које се до дан данас одржало, а развија се и даље…
Застава Земунске Народне Гарде у Војводини Српској
У српској обласној хералдици симболика једног броја земљаских грбова до данас је остала тајна, али укључивањем више научних дисциплина у истраживање симболике у српској обласној хералдици, почела су полако да се јављају објашњења симболике неких од грбова.
