Приредио: Марко Дражић
Хералдички уметник Небојша Дикић је креирао нови грб. Ради се о знамењу г. Ђорђа Реџе из Београда.
Блазон грба је сопствена идеја г. Реџе и његовог брата уз малу помоћ г. Дикића и г. Јовановића из Одбора за хералдичке и генеалошке студије.
Пише:
члан ДСГ “Милош Обилић”
Горан АНЂЕЛКОВИЋ
Печати и сфрагистичке ознаке XII и XIII века су у тесној вези са стварањем хералдичких правила и бележењем грбова франачких земаља. Зашто су интересантни печати норманских сељака, како и ко их користи? Покушаћемо да појаснимо повезаност времена и разлоге настанка, као и особеност печата норманских сељака.
ПИШЕ: Сарадник ДСГ “Милош Обилић” Клемен Селовски
Македонија! Земља која је давала многе хероје и у којој су настале бројне приче о Филипу II и Александру Великом, чији су војни походи и војничке вештине одувек привлачили пажњу, како њихових савременика, тако и генерација будућих истраживача македонске повести. Међу онима који су се дивили Александру Великом били су и Август и Јулије Цезар. Кажу да је сам Август Цезар на свом штиту носио лик Александра [1]
У више књига је написано, да је Александар Велики на предлог свог учитеља Аристотела стављао симболе на штитове својих војника како би изгледали страшнијима за противника, а у исто време подизали храброст међу војском. До почетка XVIII века писало се само да је Александар Велики стављао симболе на штитове својих војника, а касније су неки аутори почели одређивати симболе на њиховим штитовима. »Грб« Александра Великог је био описан као пропети лав. [2]
На Велики Петак, 16.(29) априла 2016. године Господње, на првом каналу београдске локалне и кабловске телевизије ТВ К::ЦН Коперникус, испред Центра за Истраживање Православног Монархизма и Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, ће поново гостовати Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.
