На Младу среду,8. јанунара 2014. (прву среду после Божића, која је на југу Србије традиционално дан за почетке, довођење младе или усељавања у нове куће) испред зграде Градске управе у Врању, свечано постројен вод IV бригаде копнене војске Војске Србије, заједно са руководством града на челу са градоначелником Зораном Антићем и званицама, присуствовали су подизању нове заставе града Врања, предходно освећену од стране епископа врањског Господина Пахомија.
Пре самог подизања нове заставе, стара застава је скинута, и од стране градоначелика предата директору Народног музеја у Врању, Драгану Дејановићу.
Крајем новембра 2013. године, на 17. седници Скупштине града Врања одборници су усвојили одлуку о новим знамењима Града Врања- грбу и застави. После 37 година од коришћења амблема града, Врање је коначно добило своја херадличка знамења. Град Врање је, почетком августа расписао Јавни конкурс за утврђивање хералдичких симбола града. На конкурс се јавило 11 радова, од којих су само два рада ушла у ужи избор. Наш рад је победио убедљиво у гласовима чланова комисије за за утврђивање симбола која је оформљена од стране Скупштине града, а коју су чинили историчари и уметници из Врања заједно са руководством града.
Наше интересовање за хералдику улази у своју другу деценију. Почеци нашег интересовања су били посвећени раду на симболу нашег родног града. На томе смо мало озбиљније почели да радимо још 2007. године. Томе је сведок и Форум на страницама овог сајта. Предходно руководство града, нарочито градоначелник, није било заинтересовано за промену симбола, иако смо са њим о томе разговарали неколико пута. На самом почетку, велику помоћ у почетним корацима у хералдици, а и ка дефинисању сибола града добили смо од Златка Младићевића, редовног члана Српског хералдичког друштва, а потом и директно од Драгомира Ацовића, тада председника СХД.
Због неинтересовања, за ову тематику, од стране руководства града, као стручњак за односе са јавношћу дуго сам размишљао о промени тактите приступа. Самим тим, најтежи део овог посла није била сама израда грба, већ подизање свести руководству града и грађанима, о нужности промене симбола који су се до сада користили.
Прва фаза била је приступ локалним медијима, и ширење утицаја корз њих да говоре о теми хералдике. Сем приступа кроз локалне онлајн и штампане медије, друга фаза имала је за циљ да короз разговоре са утицајним групама из града наш глас дође директно до градоначелника и градског већа. После овога, сам градоначелник, без било каквог нашег директног контакта, је на седници Скупштине града најавио расписивање конкурса за нове симболе града, што се и десило у августу објавама у дневном листу „Политика“ и локалним „Новинама Врањскикм“.
Прве верзије грба су заиста напредовале до данашње која је усвојена. Читаоци Форума се сећају да смо на почетку инсистирали на црној верзији штита, због етимологије имена града. У разговору са утицајим људима са локала, на жалост морали смо да одустанемо од црно-златне верзије грба и заставе, иако је, признаћете, много „јача“ од плаво-златне.
Још током нашег првог разтововра са Драгомиром Ацовићем пре неколико година, идеја није била праљење потпуно новог грба, већ исправљање и допуна старог амблема. Желим истаћи да смо доста времена провели да ситним детаљима, орнаментима тунике краља Стефана, па и тражењу уникатног облика штита. Поносни смо на изглед војника из ослободилачких ратова Србије, је „Чика Мита“ за врањанце највећи симбол отпора окупатору у оба светска рата.
После самог конкурса, на који се јавило око 11 радова из целе земље, нови грб је представљен градском већу и руководству града. Интересовање градоначелника било је заиста велико. Градоначелник и већници нијсу имали замерки на грб, осим убацивања године прврог помињања града 1093. која се налазила и на штиту старог амлема. Градско веће је потом тражио стручно мишљење СХД, које је врло брзо стигло. СХД је дало позитивно мишљење о грбу и застави, а замерке су се односиле само на блазорнирање великог грба, као и на неке техничке детеље око сенчања истог.
У наставку погледајте детаљна објашњења грба и затаве града Врања.
ОБЈАШЊЕЊЕ ГРБА И СТЕГА ГРАДА ВРАЊА
ОСНОВНИ ГРБ: Мали грб града Врања састоји се од штита који је плаве боје, као једне од националних боја Србије. Плаво или на старословенском “мораво” је алузија на Јужну Мораву као најзначајнију реку врањског краја и Поморавље коме Врање географски припада. У хералдици плава боја је симбол праведности, узвишености, истинитости и верности. У глави штита налази се сребрна, благо изломљена греда. Ова хералдичка фигура симболички представља Бели мост као напознатије обележје града. За разлику од других визуелних уметности у хералдици се тежи ка графичком свођењу емелемента грба, с тога је прилично оријентална представа моста замењена благим шевроном. У дну штита налази се сребрни зупчаник који представља индустрију Врања која је најзаслужнија за развој града после Другог светског рата, од када Врање постаје центар развоја јуже Србије. Из разлога тог и таквог просперитета из зупчаника “израста” златна трограна стабљика са три хералдичка крина на крају сваке гране. Златни цветови крина су директна алузија на “жуто цвеће” по коме је Врање познато и због кога је жута боја – боја Врања. Kрин је у хералдици симбол чистоте, такође и симбол Пресвете Богородице. Веома су чест симбол у српској средњовековној хералдици и амблематици. Кринови су чести и на инсигнијама српских средњовековних владара. Кринови са грба Врања су идентични, по боји и облику криновима са државног грба Србије (постављених између канџи и репа двоглавог белог орла), чиме се између осталог указује на територијалну припадност Титулара (града Врања) држави Србији. Три крина на грбу Врања су и алузија на Саборни храм Свете Тројице у Врању и на градску славу – Духове. Златна трнова стабљика на којој се кринови налазе је симбол отпора, али и страдања народа врањског краја у окупацијама, османској и две бугарске, као и његовог поновног рађања. Употребом плаве, као основне боје грба и хералдичких елемената који су симболичке представе Белог моста и “жутог цвећа”, као и зупчаника као симбола индустрије, не само да су на најбољи начин и у складу са херлдичким нормама и традицијом обухваћена најбитнија обележја Града Врања, него је успостављен и одређени континуитет у односу на стари амблем града.
СРЕДЊИ ГРБ: Средњи грб чини горе описани штит изнад кога је сребрна бедемска круна са четири видљива мерлона (грудобрана). Представа хералдичке круне као тврђаве сребрне боје је у складу са српском месном хералдичком праксом, а боја и број мерлона у овом случају, по истој пракси, означавају да је у питању територијални грб за насеље са више од 75.000 становника. На централном делу бедемске круне налази се црвена “коласта аздија” тј. двоглави орао у кругу, који је чест симбол у српској средњовековној амблематици и може се наћи на одорама српских владара и племића. Црвени двоглави орао је византијски симбол везан за титулу севастократора и овде представља период коначног уласка жупе и града Врања у састав српске средњовековне државе. Велики жупан Стефана Немањић, потоњи краљ Стефан Првовенчани је као севастократор ове крајеве (жупе Врању и Дубочицу) задобио од Византије, од када су они стално у саставу Србије. Коласта аздија преузета је са државног грба Републике Србије, где се налази на обрубу црвеног краљевског плашта. Штит је окружен полувенцем који се састоји од чокота винове лозе као главне културе врањског краја, и златних (осушених) листова дувана, имајући у виду то да се привреда града, још од краја 19. века, заснивалана гајењу и обради дувана. Испод штита налази се свитак на коме је ћириличним писмом и византијским обликом слова исписано Титулара, „ВРАЊЕ“, с обзиром на то да се град Врање први пут спомиње у византијским списима. Позадина свитка је у бојама ленте „Златне медаље за храброст 1877-1878“ која се додељивала у време Српско-Турских ратова, за ослобођење и независност, у коме је Врање ослобођено од Османлијске власти и поново дошло у састав Србије.
ВЕЛИКИ ГРБ: Централни симбол Великог грба је свакако горепоменути штит, са бедемском круном на врху. Велики грб сем овог елемента садржи и постамент, као и чуваре штита са припадајућим среговима (заставама). Брежуљкасти постамент Великог грба, у свом централном делу има симболичку представу брда Пржар до половине обраслог четинарима, као једног од обележја Врања. Врх Пржара је огољен и природне је окер боје. Чувари штита стоје у подножјима два шумом обрасла брежуљка који су симболичка представа планина Пљачковице и Крстиловице које доминирају над градом. На централном делу постамента, као параферналија појављује се златна труба као симбол музике по којој је Врање познато још од давних времена, а и као алузија на врањске трубаче који важе за најбоље у Србији. Леви (хералдички десни) чувар штита на Великом грбу је краљ Стефан Првовенчани за време чије владавине је Врање 1207. године ушло у састав српске средњовековне државе. Лик краља Стафана Првовенчаног изведен је са фреске из манастира Милешева где је он представљен са севастократорском одеждом и дијадемом. Слична представа краља урађена је у мозајику у Опленачкој цркви, маузолеју Карађорђевића. На краљевој одежди се поред поменутих “коластих аздија” налазе, као орнаменти, фризови, коју су преузети са фасаде зграде Начелства округа врањског (горњи са ограде степеништа, а доњи са великих розета које се налазе са леве и десне стране часовника). Десни (хералдички леви) чувар штита је српски војник из ослободилачких ратова 1876-1878. године, који је по лику и ставу идентичан ратнику са споменика Ослободиоцима Врања, популарном чика Мити, који је препознатљива знаменитост града. Војник са споменика Ослободиоцима Врања је уједно симбол и свих српских војника који су учествовали у ратовима за слободу Врања од краја 19. века до данас, с обзиром на то да је, двапут рушен али увек поново подизан, овај споменик делио судбину српског народа, војске и грађана Врања. Чувари штита на великом грбу придржавају стегове – хералдичке заставе и то стег Србије као непосредно надређене територијалне инстанце лево (хералдички десно) и стег Врања као титулара десно (хералдички лево), у складу правилима српске савремене месне хералдике. Представа Стефана Првовенчаног као владара који придржава стег Србије и српског војника, као представника народа, који придржава стег града подсећа на јединство српке државе и народа. У подножју постамента налази се таласаста плаво-бела трака која симболички представља пет најзначајнијих река на територији града Врања и то: Јужни Мораву, Врањску и Собинску реку, Ветерницу и Бањштицу. Цела композиција Великог грба стоји на свитку, на коме је исписано име града у срдишњем делу, на левој страни свитка исписана је 1207. година као година уласка Врања у састав српске средњовековне државе, а на десној страни 1878. година као година уласка Врања у састав модерне српске државе. Наведене године се налазе испод чувара штита који симболизују поменуте догађаје. Полеђина свитка Великог грба је такође у бојама „Златне медаље за храброст 1877-1878“. Испод свитка је година 1093. година првог помињања града Врања, у делу „Алексијада“ Ане Комнине, византијске принцезе и историчара. Она је као монахиња написала своје чувено дело , у 15 књига, величајући живот свога оца цара Алексија I Комнина. „Алексијада“ обухвата временско раздобље од 1069. до 1118. Ана је књигу допунила пред смрт историјским материјалом који је добила од свог мужа, а највероватније ју је завршила 1148. Град Врање помиње се у IX књизи „Алексијаде“, у делу у коме се говори о продору рашког жупана Вукана на византију. Вукан је био српски велики жупан који се сматра оснивачем династије Вукановића, чију бочну грану представљају Немањићи.
СТЕГ (ЗАСТАВА) ВРАЊА је квадратног облика и у основи жута (златна), као традиционална и препознатљива боја Врања. На њој је црвени Таковски крст, који се налазио на застави Милоша Обреновића под којом је подигнут Други српски устанак, као алузија на династију Обреновића за чије владавине је Врање ослобођено од Османске власти. У том контексту крст је симбол борбе за слободу, а и подсећање на „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог“. Крст је и симбол хришћанске цивилизације којој припадамо и у том смислу симбол страдања и васкрсења. Почасно место на застави, горњи леви кантон уз јарбол, је плаве боје, чиме се понавља основна боја из грба Врања и симболика коју та боја повлачи. У том пољу се налази златно оцило окренуто према јарболу. Такво оцило алузија је на ћирилично слово В као почетно слово имена града, а самим тим и грчко слово Β (вита, бета) којим је први пута записано и поменуто име града. Оцило је препознатљиви елемент српске хералдике, а његова форма такође је преузета из садржаја државног грба Србије.
Писац чланка је један од аутора новог грба Врања Немања Тодоровић Штиплија.