Грб Ђорђа Реџе

Djordje_i_grbПриредио: Марко Дражић

Хералдички уметник Небојша Дикић је креирао нови грб. Ради се о знамењу г. Ђорђа Реџе из Београда.
Блазон грба је сопствена идеја г. Реџе и његовог брата уз малу помоћ г. Дикића и г. Јовановића из Одбора за хералдичке и генеалошке студије.

Наставите са читањем

Од грба Александра Македонског до грба Македоније

ПИШЕ: Сарадник ДСГ “Милош Обилић” Клемен Селовски

Македонија! Земља која је давала многе хероје и у којој су настале бројне приче о Филипу II и Александру Великом, чији су војни походи и војничке вештине одувек привлачили пажњу, како њихових савременика, тако и генерација будућих истраживача македонске повести. Међу онима који су се дивили Александру Великом били су и Август и Јулије Цезар. Кажу да је сам Август Цезар на свом штиту носио лик Александра [1]

yu6-grb-alУ више књига је написано, да је Александар Велики на предлог свог учитеља Аристотела стављао симболе на штитове својих војника како би изгледали страшнијима за противника, а у исто време подизали храброст међу војском. До почетка XVIII века писало се само да је Александар Велики стављао симболе на штитове својих војника, а касније су неки аутори почели одређивати симболе на њиховим штитовима. »Грб« Александра Великог је био описан као пропети лав. [2]

Наставите са читањем

Хералдика на ТВ Коперникус

nenad_tv_kopernikusНа Велики Петак, 16.(29) априла 2016. године Господње, на првом каналу београдске локалне и кабловске телевизије ТВ К::ЦН Коперникус, испред Центра за Истраживање Православног Монархизма и Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије, ће поново гостовати Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.

Наставите са читањем

Уфенбахов грбовник – прилог за проучавање хералдике јужнословенских земаља

Пише: Члан ДСГ “Милош Обилић” Бранко Тодоровић

О ПОВЕСТИ РУКОПИСА

Ufenbahov grbovnik1Овај средњовековни хералдички зборник, назван по једном од својих власника, Захарију Конраду фон Уфенбаху (1683-1734), припада такозваној Бодензе групи немачких грбовника, [1] и један је од њених најстаријих чланова.

Време настанка овог грбовника смешта се у период између последњих година XIV и првих деценија XV века. Мишљења научника који су се бавили његовим проучавањем се међусобно разликују, али су више мање у сагласности са мишљењем немачког историчара Вернера Паравицинија који време настанка овог рукописа датира у период између 1390. и 1410. године. [2]

Наставите са читањем

У част пријатеља

Дана 25. октобра, 2014. године, Друштво српских грбоносаца „Милош Обилић“ одржало је редован састанак у препознатљивом амбијенту кафане „Златна моруна“ покрај Зеленог венца у Београду.

Састанку су присуствовали г. Марко Дражић, председник Друштва, г. Горан Зајић, генерални секретар Друштва, уважени чланови Друштва г. Небојша Дикић, г. Ђорђе Реџа, г. Срећко Никитовић, г. Ненад Лукић, г. Бранко Тодоровић и гђа Милојка Маслаћ Демшар са супругом г. Миланом. Наставите са читањем