Грб узбудио династију

На сахрани краљевића Томислава на Опленцу неочекивано се појавио непознати амблем. Хералдичари упорно покушавају да открију његово порекло

Погреб краљевића Томислава Карађорђевића протеклог јула на Опленцу, приредио је хералдичарима велико изненађење. Ковчег преминулог је био прекривен заставом са мотивом грба који до тада нико од њих није видео. Уочено је, такође, да је исти грб био и на беџевима званичног особља на сахрани.
– Касније смо мало истраживали и утврдили да је тај грб прављен у Енглеској – каже Драгомир Ацовић, председник Српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику “Бели орао”. – По стилу, морао је бити урађен крајем шездесетих или почетком седамдесетих година. У предлошку цртежа, на основу којег је урађена репродукција грба, нема потписа, нити иницијала евентуалног аутора. У Задужбини Карађорђевића на Опленцу пронашли смо још једно црно-белу репродукцију идентичног грба, али са другачијим ознакама. У десном горњем углу те репродукције написано је да је то грб краљевића Андреја.
Шта је карактеристично за амблем који је толико узбудио истраживаче грбова?

Крагна и соколови
Пре свега, према речима Драгомира Ацовића, на грбу се уочава сребрна турнирска крагна, знак налик чешљу који може имати три, пет или седам зубаца. Тај мотив у хералдици указује да је у питању кадет, дакле млађа грана породице коју тај грб представља. На зупцима некад могу да се нађу ситне ознаке. Код краљевића Томислава то су црвени крин и црвени ленгер, а код краљевића Андреја – два црвена класа и један црвени крин.

Неформални грбови Краљевића Томислава и Краљевића Андреја

На грбу се, такође, уочава мали шпиц. На њему је на црвеном пољу вепрова глава са златним крстом у чељустима. Као држачи грба појављују се два сокола.
– Соко јесте митска птица, али се изузетно ретко појављује у нашој хералдици, као што се ретко користи и турнирска крагна – истиче Ацовић. – Код нас је непознат и мотив вепрове главе са крстом у чељустима, али је он веома чест на шкотским грбовима.
Драгомир Ацовић је онда, будући да је краљевић Томислав дуго живео у Енглеској, проверио да ли је у Колеџу грбова у Лондону регистрован грб под његовим именом. Одговор је био негативан.
По правилу, члан краљевског дома, а тако је у свим династијама у свету, не може да мења грб по свом нахођењу. О томе одлучује старешина дома, значи краљ, односно престолонаследник у изгнанству.
– Ми нисмо успели да нађемо никакав траг да је старешина породице тај грб одобрио – наставља Ацовић. – Наравно, није немогуће да је краљевић Томислав, можда, добио усмено одобрење свог брата краља Петра Другог Карађорђевића. Чињеница је да нико у дому Карађорђевића није знао за тај грб. Мислим и да га краљевић Томислав никад раније није користио, мада постоји тај цртежф и та застава коју је чувао у својој кући. Да ли ће његова деца наставити да користе овај грб, зависи од престолонаследника Александра Карађорђевића. Он о томе још није донео одлуку.
Грб који се недавно појавио на сахрани краљевића Томислава једино је одступање од хералдичке стабилности династије Карађорђевић, тврди Драгомир Ацовић.

Шумадинци са заставама
Хералдика породице Карађорђевић почиње с Карађорђем Петровићем, иако се не може рећи да је он у правом смислу те речи имао дефинисан породични грб. Као приватни знак је користио псеудохералдичку композицију у којој су се појављивали сви спољни украси грба, али уместо слике у штиту су били његови иницијали.

Карађорђеви печати са иницијалима. (Историјски музеј Србије, Београд.)

Први прави грб код Карађорђевића јавља се са кнезом Александром Карађорђевићем.
– Он је већ имао добру основу у ономе што су Обреновићи пре њега усвојили и рани грбови који се везују за кнеза Александра и његову децу показују развијену хералдичку форму – истиче Драгомир Ацовић. – Дакле, на основном штиту је крст са четири оцила, изнад је племићка круна, а први пут се појављују и држачи грба, два шумадијска сељака са заставама. Појављује се и спољни украс кнежевског достојанства – порфира постављена хермелином и кнежевска круна. Занимљиво је да се овај грб може видети на Цетињу, на гробовима деце кнеза Александра и кнегиње Ерсиде која су умрла у раној младости, као и на њиховим посмртницама. Неке од посмртница су излаганеу београдском Војном музеју у оквиру некад веома репрезентативне збирке историјских застава. Иначе, сам кнез Александар у време своје владавине је готово искључиво користио државни грб.

Грб српског Кнежевског дома Карађорђевића (Драгомир Ацовић)

Тешко је данас рећи кад је будући краљ Петар Први, син кнеза Александра, почео да размишља о краљевском грбу и кад је усвојио породичну девизу “Прва ми је нада у Бога”. Тек, тај грб се појављује од првог дана његове владавине.
Доласком краља Петра Првог на престо, појављује се, према Ацовићевој оцени, веома репрезентативни и церемнојални грб краљевског дома Србије који у штита, насупрот шумадијским сељацима који су били у грбу његовог оца, појављују један шумадијски сељак и један Карађорђев добровољац. Они држе заставе са лавом и прободеном вепровом главом.
– У прво време на једној од тих застава се налази пропети лав, а на другој рањена вепрова глава – каже Ацовић. – Тај пропети лав се може тумачити као израз ране државне претензије на јужну Србију, односно данашњу Македонију чији је то апокрифни грб. Али, врло брзо, лав се замењује другим. То је пропети дворепи лав који држи копље. Повезује се с појмом старе Србије, односно Косова и Метохије, Дарданије. И тај дардански лав и рањена вепрова глава сад више нису на једнобојним заставама, већ на српским тробојкама. У последњој варијанти су ти мотиви изостали, остале су само тробојке.

Павиљонски грб српског Краљевског дома Карађорђевића (Драгомир Ацовић)

Династички грб Карађорђевића какав је увео краљ Петар Први остао је све до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца. Мада Српском друштву за хералдику још нису доступни аутентични укази кад је извршена промена, по неким ретким сачувеним предметима краља Петра Другог, из времена изгнанства дошли су до закључка да је то било 1917. Нова форма грба краљевског дома Карађорђевића, која је тада прихваћена, остала је до данашњег дана.

Оцила, шаховница…
Кад је обављено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, извршена је и одговарајућа промена државног, али и грба династије. На грудима двоглавог белог орла сад је другачији штит. Раније се на њему налазио крст са четири оцила, а сад су три поља. Поље за Србију са крстом и четири оцила, поље са хрватском шаховницом и – словеначко поље.
– Код словеначког поља се појавио проблем – вели Драгомир Ацовић. – Она никад до тада није постојала као држава и зато није имала јединствен грб. Онда је за потребе државне хералдике архитекта Пера Поповић измислио грб за Словенију. Представљали су је полумесец и једна звезда на плавом пољу. После две године, на захтев Словенаца, та једна звезда је замењена са три звезде које су узете из грба грофова цељских.
За разлику од државног, на породичном грбу Карађорђевића Словенију је заступао грб Крањског војводства: на сребрномф пољу је плави орао на чијим је грудима полумесец са златним и црвеним шаховским пољима. На грбу је средњовековна круна, док је окоштита са грбом ланац кнеза Лазара. Овако постављени грб југословенског краљевског дома Карађорђевића се више није мењао, али било је промена у самој династији.

Грб Краљевског дома Југославије (Небојша Дикић)

Наиме, после убиства краља Александра у Марсеју у држави је проглашено регентство. Тада је кнез Павле, први међу три намесника, уз сагласност малолетног краља Петра Другог, увео за своју грану породице посебну хералдичку ознаку. За свој грб је узео државни, с том разликом што је поље са двоглавим белим орлом добило ироку златну бордуру.

Грб кнеза Павла Карађорђевића (Драгомир Ацовић)

– Али, већ пре тога је уведено правило, пре свега из прагматичних разлога, да се чланови краљевске породице идентификују иницијалом – каже Ацовић. – У војсци су, рецимо, постојале јединице чији су припадници на еполетама носили монограм члана краљевске породице чије име пук носи или му је почасни заповедник. И данас престолонаследник Александар углавном користи крунисани иницијал, а ретко грб.
Можда престолонаследник Александар Карађорђевић свесно не користи породични грб да не би евентуално изазвао гнев Хрватске и Словеније које више нису у саставу Југославије?

Нови грб династије?
– То што су се промениле државно-политичке околности, у хералдици не мора да има никакве последице – сматра Драгомир Ацовић. – Хералдика се позива на то да је стечено право неспорно. Став Словенаца би, вероватно, био да се то њих не тиче, јер они тај грб више не користе. Могли би рећи да је то регистрација историјског стања. Али, шаховница је актуелна и у садашњем грбу Хрватске и Хрвати би то могли да схвате као неку претензију, поготово што су они, кад је у питању личност краља Александра Ујединитеља, показали егземпларно зверство. Они су чак 1993. године написали да краљ Александар није припадао људском роду. Дакле, евентуална реакција из Хрватске би била подстакнута више неконтролисаним осећањима, него историјским разлозима. Са апсекта монархијског права, укидање монархије је нелегитимно и све што је проистекло из чињенице да је укинута монархија је, такође, нелегитимно. Према томе, онај који би се буни озбог употребе породичног грба Карађорђевића, са аспекта монархизма, није овлашћен да се буни.
Карађорђевића данас има много. У четири породичне гране – краља Петра Другог, краљевића Андреја, краљевића Томислава и кнеза Павла – постоји више од двадесет мушких чланова од којих сваки представља носиоца с једне стране хералдичке баштине, а с друге стране извор је новог хералдичког права за своје потомке.
– Зато прети реална опасност од такозваног хералдичког загушења – каже Ацовић. – То се, рецимо, десило Романовима почетком овог века. Године 1908. су систематизовали комплетно питање хералдичке представе чланова дома Романових за седам генерација унапред. Прецизно је дефинисан основни садржај грба да би се знало ко носи основну хералдичку поруку, а ко само подсећање да му је седми предак уназад био цар.
У последњих педесет година догодиле су се велике промене на овим подручјима. Мењале су се идеологије, политике, државна уређења… Да ли је, можда, време да династија Карађорђевић промени породични грб?
– У овом тренутку бих ја, као херолд краљевског дома, морао да размишљам о томе – истиче Драгомир Ацовић. – Мада престолонаследник Александар сматра да у ситуацији кад наш народ прате велике несреће, не треба трошити енергију на разматрање питања новог династичког грба. Морам да кажем да смо се у Српском друштву за хералдику овим озбиљно бавили као теоретским питањем. Кад буде тренутак за то, ми врло брзо можемо да дамо предлог. Већ постоји неколико варијаната.

Грб српског Краљевског дома Карађорђевића из 2012. године (Љубодраг Грујић)

Текст написала Снежана Милошевић
Извор:“Илустрована политика”, број 2184, новембар 2000.

Извор илустрација:
Драгомир Ацовић: “Хералдика и Срби”, Завод за уџбенике, Београд 2008.
Интернет страница хералдичког уметника Небојше Дикића
Интернет страница хералдичког уметника Љубодрага Грујића
“Српска хералдика” на Фејсбуку

Leave a Reply