Одувек је то тако било. Док поједини првоборци овдашње новопечене елите уз богатство које су стекли у, најблаже речено, сумњиво кратком периоду грозничаво покушавају да прибаве и одговарајући породични педигре којим би га подупрли, дотле један човек са аутентичном племићком традицијом своје породице о томе ћути и не размеће се.

Скоројевићи исцртавају гротескне грбове по бадемантилима или их каче изнад улазних врата раскошних вила, а Иван Стратимировић два грба своје славне фамилије са све сертификатима – млетачким и аустроугарским – исписаним оним дивним калиграфским рукописом држи у фиокама умотане у пожутеле папире.

Иван Стратимировић са грбом који је породица добила у Аустроугарској

– Стварно ми је непријатно да ово показујем и да се са тим фотографишем – каже. Урођена учтивост чини своје.

Грб  породице Стратимировић (Драгомир Ацовић)

Изданак последње средњовековне српске племићке породице данас је професор у пензији и живи у Београду. Ничим не одаје да у њему тече крв племића и радије би причао о ћирилици, за чије се очување бори, или о Савезу потомака ратника Србије где је ангажован, него о свом племићком пореклу. На то, ипак, подсећају портрети предака на зиду, од којих је најупечатљивији онај Ивановог прадеде генерала Ђорђа Стратимировића који је радио славни Анастас Јовановић. Позирао је у униформи коју је на поклон добио лично од кнеза Србије Александра Карађорђевића. Школовани аустријски инжењеријски официр, српски посланик у угарском сабору, али и борац против мађарског терора, слављен је у Бечу као спасилац распадајуће царевине. Био је класни друг цара Фрање Јосифа и један од ретких који је у његове одаје улазио без куцања. Друговао је и са владиком Његошем по Бечу, а прихватио је његов позив да командује црногорском војском у једној бици против Махмут-паше Бушатлије. И умало ту дужност није платио главом јер је уочи битке на њега пуцао неки црногорски војник, незадовољан што ће му странац командовати.

Грбовница са одговарајућим печатом

Ту је и портрет чувеног митрополита Стефана Стратимировића, оснивача Богословије и гимназије у Сремским Карловцима, учитељске школе у Сентандреји који се на све начине борио за опстанак српске цркве и нашег народа у Аустроугарској царевини.
Иванов деда Милош је био цењен судија у Бечу, док је отац Ђорђе био инжењер електротехнике и може се рећи да су са њим Стратимировићи направили отклон од државних и ратничких послова и посветили се науци. И Иван је инжењер технологије, а његов син је дипломирао физику.
Породична хроника породице уназад сеже чак до чувених Балшића и Немањића, а онда их је бурна историја довела на просторе под млетачком влашћу где су им Млеци признали племићку титулу.
– По једном тумачењу ми смо потомци Стратимира Балшића из лозе владара Зете, а по другој потичемо од старијег брата Стефана Немање Страцимира. Касније су били кнежеви у околини Невесиња где су дигли устанак против Турака који је у крви угушен, па су моји преци морали да побегну у Аустроугарску царевину – прича Иван.
Четири брата Стратимировића – Богић, Тома, Милош и Иван (наш саговорник је наследник његове лозе) дошли су на простор данашњег Кулпина где им је по трећи пут призната племићка титула, а добили су на располагање и велико имање. И данас у Кулпину постоје дворци Стратимировића, али је један касније прешао у власништво породице Дунђерски и данас је Пољопривредни музеј, а у мањем су канцеларије месне заједнице и удружења грађана.

Пропратно писмо

– Словаци у Кулпину моје претке и данас помињу као добротворе јер су им својевремено дали део свог имања, а један део куће-музеја посвећен је нашој породици – каже Иван.
О славним прецима и племићком пореклу прича једино ако га неко пита о томе.
– Иако нисам имао потребе да се јављам фирмама које ће ми направити породични родослов и грб, не мислим да је моје порекло нешто што би требало да истичем. Живим животом најобичнијег човека, а можда је ово важније за наш народ чије припаднике данас разни пљувачи често представљају као потомке дивљака – напомиње, склапајући кутије са грбовима и родословом. Зна Иван да су крунисани орлови китњастих крила, ратнички калпак, штит са копљем и мачем за понос и поштовање, али треба знати и сачувати достојанство које симболизују. И он то ради на најбољи начин!

Грб шибенског огранка породице Стратимировић према Хајеру фон Розенфелду (Драгомир Ацовић)

Европско племство
Кад су му дошли у посету пријатељи из Шведске, за чијег сина се удала Иванова ћерка, питали су га за портрете на зиду и он им је објаснио ко су били његови преци. Касније је из Шведске стигло писмо са фотокопијом неколико страна текста из неке књиге о европском племству у коме се говорило о Стратимировићима.

Написао: Ранко Пивљанин
Извор: Блиц Онлајн
Фотографије: Блиц Онлајн